1) Како покренути медијацију ?
Медијација се може покренути обраћањем нашем тиму или директним контактом са медијатором, као и преко судског поступка. Медијатор се може изабрати са листе суда, Регистра Министарства правде, Националног удружења медијатора Србије ( NUMS ), Привредне коморе Србије, Партнера Србија, Повереника за заштиту равноправности. Медијатор прво обавља разговор са подносиоцем захтева да би прикупио потребне информације и ако процени да је случај погодан за решавање путем медијације, контактираће и остале стране у сукобу, као би утврдио да ли и код њих постоји сагласност да се проблем реши медијацијом. Уколико постоји, медијатор се договара са свим странама о датуму састанка и контактира све учеснике ради припреме медијације.
2) Како изгледа поступак медијације ?
Медијација се спроводи у просторијама медијатора или на неком другом погодном месту које странке и медијатор заједнички одреде. Медијатор одржава уводну реч где се представља странкама у спору и детаљно их упознаје са циљем медијације, улогом медијатора, правилима и трошковима поступка, уколико их има. Након уводне речи, закључује се споразум између страна и медијатора, о приступању посредовању ( медијацији ) који потврђује договор о уласку у медијацију и избору медијатора. Медијација се одвија кроз сесије, заједничке, а по потреби и одвојене. Свака страна износи своје виђење сукоба и проблема. Улога медијатора је да омогући конструктивну коминикацију, прикупи релевантне информације и утврди спорна питања, као и тачке око којих постоји сагласност. Један од циљева медијатора током заједничке цесије је да утврди који интереси и потребе стоје иза истакнутих захтева и позиција страна у спору. Медиојатор може водити одвојене разговоре са странама, када ће уз сагласност једне стране, њене предлоге и ставове пренети другој страни. По правилу, заједнички и одвојени разговори се организују у току истог дана. Медијација може трајати и по 8 или више сати. Стране могу одустати од медијације у сваком тренутку, а медијација може бити обустављена и када медијатор процени да даље вођење поступка није сврсисходно.
3) Да ли се може покренути поступак медијације иако је већ у току судски поступак ?
Странке могу покренути медијацију пре или у току судског поступка, као и у току поступка по правним лековима или извршног поступка. Уколико је судски поступак већ покренут медиојација се може покренути на 2 начина : судија може упутити стране на медијацију уколико процени да је спор погодан за медијацију, или једна, односно обе стране могу предложити медијацију. Покретањем медијације почиње застој застарелости потраживања, у односу на захтев поводом кога се води судски поступак, а који може трајати најдуже 60 дана. Уколико стране постигну споразум у медијацији, тај споразум има снагу вансудског поравнања, а под одређеним условима може имати и снагу извршне исправе. Уколико стране не постигну споразум у медијацији поступак се наставља.
4) Које су предности медијације у односу на судско решавање спорова?
Медијација је једини поступак решавања сукоба у коме стране задржавају контролу над трошковима, дужином трајања и исходом спора. У медијацији се не изводе докази нити се утврђује која страна јесте или није у праву, већ стране уз помоћ обученог медијатора преговарају и фокусирају се на своје интересе и потребе у циљу превазилажења проблема и постизања прихватљивог решења. У медијацији одлуку доносе саме стране у спору, а не медијатор. Медијација је поверљив и приватан поступак у коме је увек искључена јавност. Сви подаци, предлози и изјаве дате у току преговора или у сврху постизања споразума, су поверљиви и не могу се користити као доказ у судском или другом поступку, нити их стране или медијатор могу износити у јавност, осим ако се стране другачије не договоре. Медијација се води у скалду са расположивим временом самих странака. Медијацијом се помаже странкама да успоставе или попораве поремећене односе и наставе сарадњу која је прекинута.
5) Да ли у медијацији могу учествовати адвокати ?
Странке у медијацији учествују лично, али могу имати и пуномоћника. Адвокат у медијацији има важну улогу јер процењује да ли је предмет погодан за медијацију, учествује у избору медијатора, припрема свог клијента за медијацију, учествује и саветује свог клијента током преговора, сарађује са медијатором, помаже у постизању и састављању споразума. Адвокат саветује и штити интересе свог клијента током целог поступка медијације. Адвокати су редовни учесници медијација у привредним, имовинским, радноправним и грађанским споровима, док се медијације из породичних односа, у локалној заједници, школама, поводом дискриминације, по правилу воде без учешћа адвоката.
6) Шта садржи и какво је правно дејство Споразума о решавању спора постигнутог у медијацији?
Садржину Споразума о мирном решавању спора путем посредовања одређују саме стране у поступку. Споразум мора имати писану форму, потписују га стране у спору, медијатор, као и пуномоћници страна, уколико су учествовали у медијацији.
Споразум о решавању спора постигнут у медијацији има снагу уговора, односно вансудског поравнања. Споразум може добити снагу извршне исправе укиолико садржи клаузулу извршности-изјаву дужника да пристаје да поверилац ( друга страна у медијацији) може покренути поступак принудног извршења након доспелости потраживања, као и уколико су потписи страна и медијатора оверени од стране суда или јавног бележника.
7) Који случајеви су подобни за поступак медијације?
Медијација има примену у следећим областима : имовински спорови, породични, радноправни и сукоби на радном месту, привредни, потрошачки, спорови за накнаду штете, комшијски, комунални, као и други сукоби и спорови у локалној заједници, сукоби
који настају у случајевима дискриминације, спорови у оквиру финансијског сектора, стечајног и извршног поступка, као и готово сви спорови који се налазе или се могу наћи пред судовима и управним органима.
С друге стране, постоје поједини случајеви у којимам медијација није најпогоднији начин решавања сукоба, а то су случајеви у којима је предвиђена искључива надлежност суда или неког другог органа, затим, случајеви насиља у породици, или претње друге врсте насиља, спорови у којима су присутни елементи преваре итд. Такође, у појединим случајевима, стране које разматрају могућност уласка у медијацију могу имати интерес да коначна одлука буде јавна или траже решење које ће имати снагу преседана за све будуће случајеве, па и из тих разлога могу изабрати други, формални начин решавања спора.
8) Шта се може очекивати од медијације?
Непристрасност, поверљивост, добровољност, неформалност, проналажење решења повољног за све учеснике у спору.
