1) Kako pokrenuti medijaciju ?
Medijacija se može pokrenuti obraćanjem našem timu ili direktnim kontaktom sa medijatorom, kao i preko sudskog postupka. Medijator se može izabrati sa liste suda, Registra Ministarstva pravde, Nacionalnog udruženja medijatora Srbije ( NUMS ), Privredne komore Srbije, Partnera Srbija, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Medijator prvo obavlja razgovor sa podnosiocem zahteva da bi prikupio potrebne informacije i ako proceni da je slučaj pogodan za rešavanje putem medijacije, kontaktiraće i ostale strane u sukobu, kao bi utvrdio da li i kod njih postoji saglasnost da se problem reši medijacijom. Ukoliko postoji, medijator se dogovara sa svim stranama o datumu sastanka i kontaktira sve učesnike radi pripreme medijacije.
2) Kako izgleda postupak medijacije ?
Medijacija se sprovodi u prostorijama medijatora ili na nekom drugom pogodnom mestu koje stranke i medijator zajednički odrede. Medijator održava uvodnu reč gde se predstavlja strankama u sporu i detaljno ih upoznaje sa ciljem medijacije, ulogom medijatora, pravilima i troškovima postupka, ukoliko ih ima. Nakon uvodne reči, zaključuje se sporazum između strana i medijatora, o pristupanju posredovanju ( medijaciji ) koji potvrđuje dogovor o ulasku u medijaciju i izboru medijatora. Medijacija se odvija kroz sesije, zajedničke, a po potrebi i odvojene. Svaka strana iznosi svoje viđenje sukoba i problema. Uloga medijatora je da omogući konstruktivnu kominikaciju, prikupi relevantne informacije i utvrdi sporna pitanja, kao i tačke oko kojih postoji saglasnost. Jedan od ciljeva medijatora tokom zajedničke cesije je da utvrdi koji interesi i potrebe stoje iza istaknutih zahteva i pozicija strana u sporu. Mediojator može voditi odvojene razgovore sa stranama, kada će uz saglasnost jedne strane, njene predloge i stavove preneti drugoj strani. Po pravilu, zajednički i odvojeni razgovori se organizuju u toku istog dana. Medijacija može trajati i po 8 ili više sati. Strane mogu odustati od medijacije u svakom trenutku, a medijacija može biti obustavljena i kada medijator proceni da dalje vođenje postupka nije svrsishodno.
3) Da li se može pokrenuti postupak medijacije iako je već u toku sudski postupak ?
Stranke mogu pokrenuti medijaciju pre ili u toku sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili izvršnog postupka. Ukoliko je sudski postupak već pokrenut mediojacija se može pokrenuti na 2 načina : sudija može uputiti strane na medijaciju ukoliko proceni da je spor pogodan za medijaciju, ili jedna, odnosno obe strane mogu predložiti medijaciju. Pokretanjem medijacije počinje zastoj zastarelosti potraživanja, u odnosu na zahtev povodom koga se vodi sudski postupak, a koji može trajati najduže 60 dana. Ukoliko strane postignu sporazum u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a pod određenim uslovima može imati i snagu izvršne isprave. Ukoliko strane ne postignu sporazum u medijaciji postupak se nastavlja.
4) Koje su prednosti medijacije u odnosu na sudsko rešavanje sporova?
Medijacija je jedini postupak rešavanja sukoba u kome strane zadržavaju kontrolu nad troškovima, dužinom trajanja i ishodom spora. U medijaciji se ne izvode dokazi niti se utvrđuje koja strana jeste ili nije u pravu, već strane uz pomoć obučenog medijatora pregovaraju i fokusiraju se na svoje interese i potrebe u cilju prevazilaženja problema i postizanja prihvatljivog rešenja. U medijaciji odluku donose same strane u sporu, a ne medijator. Medijacija je poverljiv i privatan postupak u kome je uvek isključena javnost. Svi podaci, predlozi i izjave date u toku pregovora ili u svrhu postizanja sporazuma, su poverljivi i ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom ili drugom postupku, niti ih strane ili medijator mogu iznositi u javnost, osim ako se strane drugačije ne dogovore. Medijacija se vodi u skaldu sa raspoloživim vremenom samih stranaka. Medijacijom se pomaže strankama da uspostave ili poporave poremećene odnose i nastave saradnju koja je prekinuta.
5) Da li u medijaciji mogu učestvovati advokati ?
Stranke u medijaciji učestvuju lično, ali mogu imati i punomoćnika. Advokat u medijaciji ima važnu ulogu jer procenjuje da li je predmet pogodan za medijaciju, učestvuje u izboru medijatora, priprema svog klijenta za medijaciju, učestvuje i savetuje svog klijenta tokom pregovora, sarađuje sa medijatorom, pomaže u postizanju i sastavljanju sporazuma. Advokat savetuje i štiti interese svog klijenta tokom celog postupka medijacije. Advokati su redovni učesnici medijacija u privrednim, imovinskim, radnopravnim i građanskim sporovima, dok se medijacije iz porodičnih odnosa, u lokalnoj zajednici, školama, povodom diskriminacije, po pravilu vode bez učešća advokata.
6) Šta sadrži i kakvo je pravno dejstvo Sporazuma o rešavanju spora postignutog u medijaciji?
Sadržinu Sporazuma o mirnom rešavanju spora putem posredovanja određuju same strane u postupku. Sporazum mora imati pisanu formu, potpisuju ga strane u sporu, medijator, kao i punomoćnici strana, ukoliko su učestvovali u medijaciji.
Sporazum o rešavanju spora postignut u medijaciji ima snagu ugovora, odnosno vansudskog poravnanja. Sporazum može dobiti snagu izvršne isprave ukioliko sadrži klauzulu izvršnosti-izjavu dužnika da pristaje da poverilac ( druga strana u medijaciji) može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti potraživanja, kao i ukoliko su potpisi strana i medijatora overeni od strane suda ili javnog beležnika.
7) Koji slučajevi su podobni za postupak medijacije?
Medijacija ima primenu u sledećim oblastima : imovinski sporovi, porodični, radnopravni i sukobi na radnom mestu, privredni, potrošački, sporovi za naknadu štete, komšijski, komunalni, kao i drugi sukobi i sporovi u lokalnoj zajednici, sukobi
koji nastaju u slučajevima diskriminacije, sporovi u okviru finansijskog sektora, stečajnog i izvršnog postupka, kao i gotovo svi sporovi koji se nalaze ili se mogu naći pred sudovima i upravnim organima.
S druge strane, postoje pojedini slučajevi u kojimam medijacija nije najpogodniji način rešavanja sukoba, a to su slučajevi u kojima je predviđena isključiva nadležnost suda ili nekog drugog organa, zatim, slučajevi nasilja u porodici, ili pretnje druge vrste nasilja, sporovi u kojima su prisutni elementi prevare itd. Takođe, u pojedinim slučajevima, strane koje razmatraju mogućnost ulaska u medijaciju mogu imati interes da konačna odluka bude javna ili traže rešenje koje će imati snagu presedana za sve buduće slučajeve, pa i iz tih razloga mogu izabrati drugi, formalni način rešavanja spora.
8) Šta se može očekivati od medijacije?
Nepristrasnost, poverljivost, dobrovoljnost, neformalnost, pronalaženje rešenja povoljnog za sve učesnike u sporu.
