Јавни конкурс за избор судија објављује Високи савет судства. Јавни конкурс се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“, средству јавног обавештавања које покрива територију Републике Србије и на интернет страници Високог савета судства.
Високи савет судства, у складу са законом, доноси одлуку о избору на судијску функцију, која мора бити образложена. Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата. Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из судова обавезно је прибављање мишљења седнице свих судија из кога потиче кандидат, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда, у које кандидат има право увида пре избора.
Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију проверава се на испиту који организује Високи савет судства. Кандидат за судију који се први пут бира на судијску функцију у основном или прекршајном суду и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Високи савет судства, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији. Високи савет судства прописује програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију.
Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Врховног суда и председником Народне скупштине Републике Србије. Судија који је изабран на судијску функцију у други суд не полаже поново заклетву.
Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран. Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду.
Судијска функција престаје: на захтев судије, кад наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције, ако му престане држављанство Републике Србије или кад буде разрешен.
Према Закону о судијама за судију основног суда може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, положен правосудни испит, који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције и има три године радног искуства у правној струци.
Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.
Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.
Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.
Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.
Сходно Одлуци о броју судија у судовима („Сл. гласник РС“ бр. 106/2013, 115/2013, 5/2014 и 12/2014) предвиђено је да у Другом основном суду у Београду буде изабрано 51 судија, док је у Одлуци о измени Одлуке о броју судија у судовима („Сл. Гласник РС” бр. 78/2020) предвиђено да у Другом основном суду у Београду буде изабрано 54 судије. Тренутно судијску функцију у овом суду обавља 48 судија (укључујући и председника суда).
Годишњим распоредом послова Другог основног суда у Београду за 2024. годину утврђена је врста судијског посла за сваког судију.
